Strahota: Belex ne može imati više od 200 kompanija

Konsultant na izradi Zakona o HoV ponovio neophodnost sažimanja trenutnog berzanskog tržišta

Bob Strahota, konsultant na USAID projektu podrške ekonomskom razvoju Srbije i jedan od koautora novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti uveren je da je ovaj zakon jedan od prioriteta Vlade.

U intervjuu za mesečnik „Bankar” izjavio je da je su odlaganja po ovom pitanju nastala usled činjenice da Ministrarstvo finansija nema dovoljno ljudi te da je ostalo još nekoliko dilema koje treba da reše. „Јedno od tih pitanja je i neophodnost da se harmonizuju Zakon o hartijama od vrednosti i Zakon o privrednim društvima. Članovi u Zakonu o privrednim društvima koji je sada na snazi ograničavaju srpske kompanije da sprovedu inicijalnu javnu ponudu. Odvojena radna grupa u Ministarstvu ekonomije je odgovorna da donese amandmane na ovaj Zakon”, izjavio je Strahota. 

On je takođe dodao da je sažimanje preglomaznog domaćeg berzanskog tržišta neminovnost. „Ne više od 200 sadašnjih kompanija pokazuje indicije da se njihovim akcijama može ozbiljno trgovati. Nijedna od zemalja centralne i istočne evrope koje su članice EU, kao ni Hrvatska koja je kandidat, nemaju više od 500 akcija kojima se trguje na zvaničnom berzanskom tržištu. U Bugarskoj i Rumuniji nema više od sto kompanija čijim akcijama se trguje.” Strahota smatra da bi neke od tih kompanija mogle da se delistiraju dok bi glavni problem tog rešenja ostala briga da bi „trgovanje na vanberzanskom tržištu bilo netransparentno, a time i nesigurno za investitore.” Prema njegovim rečima, rešenje bi moglo biti da i se trgovanje i dalje odvija preko brokerskih kuća koje bi prijavljivale svaku transakciju a sve bi takođe kontrolisala Komisija za HoV, kontrolišući brokere koji bi trgovali tim akcijama.

Strahota je takođe izjavio da postoji još nekoliko stvari po pitanju nacrta Zakona koje treba razmotriti. Neke od njih se tiču finansiranja Komisije koja, prema njegovim rečima, želi da zadrži svoju nezavisnost i time što će se delimično i samostalno finansirati te da može viškove prihoda iz dobre godine koristiti u onim lošim a ne da predaje prikupljena sredstva u budžet. Takođe, predlog Komisije je da joj se omogući da samostalno donosi statut, kao i NBS, a ne da ovo telo mora da radi pod kontrolom drugog organa. 

Strahota je još jednom naglasio neophodnost donošenja Zakona o hartijama od vrednosti ali i drugih propisa kojima se „reguliše tržište municipalnih obveznica. Za to je, na primer, potrebno usvojiti novi zakon o javnom dugu. Potrebni su posebni propisi da bi zaživelo tržište korporativnih obveznica”. 

„Srbiji je dublje tržište neophodno i zbog industrije investicionih i penzionih fondova. Ti fondovi traže da se nešto učini da tržište zaživi, jer po sadašnjim propisima značajan deo svojih portfelja moraju da ulože na domaćoj berzi, na kojoj nedostaje kvalitetnih hartija za investiranje, zaključio je Strahota.