Radnici prodaju Jugoremediju na jesen

Na šestoj redovnoj sednici Skupštine akcionara Jugoremedije doneta je odluka o prodaji ove fabrike koja je već jednom bila privatizovana (mali akcionari su vlasnici 58 odsto akcija dok država raspolaže sa 42 odsto akcija). Većinom glasova, ali uz dosta primedbi, usvojena je odluka da se većinski paket akcija u vlasništvu malih akcionara, već od jeseni, nađe na tenderskoj prodaji. Minimalna vrednost akcija trebalo bi da bude 15 evra što znači da bi fabrika mogla da bude prodata za 55 miliona evra što je znatno više od prvobitne cene. Odluka je obrazložena ulaganjima u sertifikate za proizvodnju lekova i pripremu fabrike za izlazak na tržište.

„Odrekli smo se dobiti i rekonstruisali pogon čvrstih formi, kako bismo podigli vrednost firme. Dogovor je bio da se svi udružimo kako bismo uvećali paket akcija i priključili ga državnom paketu. Na kraju će, ipak, svako sam oslučivati o prodaji svojih akcija i tu odluku overiti potpisom. Ipak, treba podsetiti da ozbiljne farmaceutske kuće, zainteresovane za kupovinu neke fabrike nastoje da dobiju najmanje 70 odsto kapitala“,  objašnjava Zdravko Deurić, direktor AD Jugoremedije.

Na Skupštini je saopšten i podatak da je fabrika zabaležila gubitak od 180 miliona dinara, što je obrazloženo rekonstrukcijom pogona, koja je trajala 14 meseci. Jugoremedija je, inače, za sanaciju pogona čvrstih i polučvrstih formi, obezbedila kredit kod Hipo Alpe-Adrija banke, u visini od 7,2 miliona evra, i 150 miliona dinara od Fonda za razvoj Republike Srbije, ali pošto je procenjeno da su ta sredstva nedovoljna za završetak kompletne sanacije preduzeća i uvođenje međunarodnih standarda koji su propisani Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, odlučeno je da fabrika založi nepokretnosti, u vrednosti od tri miliona evra, i da od poslovnih banaka i Fonda za razvoj zatraži dodatna kreditna sredstva. Planirano je da se hipoteka stavi na upravnu zgradu, laboratorije, odeljenje penicilinske pripreme, ampulno odeljenje, restoran, skladište, pogone za punjenje antibiotika, mašinsko pakovanje, proizvodnju čvrstih preparata, zatim na skladište zapaljivih tečnosti, energetski blok, bunar b-3, bunar b-4, šatorsko skladište, pomoćne prostorije, poslovni objekat-kotlarnicu, merno regulatornu stanicu, stambenu zgradu u Pančevačkoj ulici broj 51... Zbog disonantnih tonova među samim akcionarima, ali i optužbi koje su stigle od javnosti, sa dnevnog reda skinuta je tačka koja se odnosila na zalaganje nepokretnosti u korist Razvojne banke Vojvodine, radi novog kredita.