Proizvođači šećera traže pomoć

Kako pišu „Novosti“, gotovo desetina šećerne repe, koja će ove jeseni biti proizvedena u Srbiji, mogla bi da završi u hrvatskim šećeranama u Osijeku, Županji i Virovitici. Domaći prerađivači šećerane repe vide rešenje problema povećanog izvoza u subvencijama koje bi trebalo da budu najmanje kao u Hrvatskoj. „Odliv šećerne repe u Hrvatsku, ali i BiH, pošto deo našeg roda odlazi i u šećeranu u Bijeljini, moguće je, u potpunosti ili bar delimično, zaustaviti subvencijama od najmanje pet evra po toni roda JUS kvaliteta, sa 16 odsto digestije, prerađenih u domaćim šećeranama“, kaže Jovan Purar, predsednik UO Sunoka, članice MK grupe, najvećeg proizvođača šećera u Srbiji. Purar podseća da za hektar repe koja se prodaje domaćim prerađivačima u Hrvatskoj daju 500 evra. Zbog potpisanog CEFTA sporazuma Srbija ne može da spreči izvoz repe u Hrvatsku ili neku drugu zemlju u regionu. Ipak, pospešivanje izvoza našeg šećera bi, prema Purarovim rečima, bilo i ponovno uvođenje izvoznih kredita za velike eksportere. Purar je istakao i da sa oko 180 miliona evra godišnje, šećer zauzima jedno od prvih mesta u svim izveštajima o izvozu robe iz naše zemlje. U šest šećerana koje su aktivne u Srbiji (Senta, Crvenka, Žabalj, Vrbas, Pećinci i Kovačica), godišnje je, kaže predsednik UO Sunoka, moguće proizvesti između 550.000 i 600.000 tona šećera, ali da bi se to postiglo, potrebno je povećati površine pod šećernom repom na 80.000 do 100.000 hektara (trenutno je to između 70.000 i 75.000 hektara), što je potpuno realna opcija kada se zna da se nekada u Srbiji repa proizvodila na čak 120.000 hektara, precizira Purar.