Evroobveznice pokrivaju minus u budžetu

Ove jeseni država će emitovati čak milijardu evra vredne evroobveznice i sa ovim novcem pokriti deo minusa u budžetu. Ove vrednosne hartije bi već u oktobru mogle da se nađu na inostranom tržištu, ukoliko bude interesenata. Najveći iznos vrednosnih hartija, oko 600 miliona evra trebalo bi da bude u evropskoj valuti, 200 miliona u dolarima, a ostatak u dinarima. Kako kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sada uopšte nije vreme da se nude ove vrednosne hartije, jer se kriza u perifernim zemljama Evropske unije samo produbljuje. Evro je ponovo pao, pa se investitori povlače iz vrednosnih hartija i prelaze u zlato. Koliko je nepovoljna situacija u Evropi govori činjenica da desetogodišnje obveznice Grčke, koja je tehnički bankrotirala, imaju prinos od 22,82 odsto, a dvogodišnje od čak 60 odsto. S druge strane, desetodišnje obveznice Nemačke, koja i dalje ima jaku privredu, ispod su dva odsto. U ovom trenutku je teško reći koja bi cena za naše zapise bila prihvatljiva, ali Đukić se pribojava da bismo mogli da napravimo grešku i zadužimo se vrlo nepovoljno. Od proleća ove godine do leta, smanjeno je interesovanje za naše zapise koji su imali prinos od 5,80 odsto na indeksirane u evrima i oko 12 odsto na zapise u dinarima. I ove godine stranci nisu u Srbiju direktno ulagali, kako se očekivalo, tako da će priliv stranih ivesticija teško dostići nivo od 2,5 do tri milijarde evra. Prema podacima kojima raspolaže Narodna banka Srbije, od proleća do leta u zemlju je uloženo skromnih 271 miliona evra, u julu je bilo nešto bolje, a priliv od oko 465 miliona evra bio je zahvaljujući prodaji preduzeća Delta Maksi. Zaključno sa septembrom pristiglo je 655 miliona evra.