Morgan Stanley otpočeo prodaju Komercijalne banke

Američki investicioni fond napušta Komercijalnu

Američki investicioni fond Morgan Stanley bio je najveći prodavac akcija Komercijalne banke u protekloj sedmici u kojoj je ova hartija zabeležila odličan promet od 83,2 miliona dinara.

Na strani kupovine dominirali su takođe inostrani portfeljni investitori, a u prvoj velikoj prošlonedeljnoj transakciji kupac je bio kastodi račun austrijske Unicredit banke, pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Morgan Stanlay je u Komercijalnoj banci imao vlasničko učešće od oko 0,7 odsto, a zanimljivo je da je većinu ovih akcija stekao krajem aprila 2009. godine na nivou od 18.000 dinara što je bio svojevrstan uvod u oporavak i prvi veliki skok tržišta nakon dvogodišnjeg snažnog silaznog trenda. Najveći deo akcija Komercijalne, američki portfeljni investitor stekao je od kompanije Invej koja i dalje spada u red najvećih manjinskih akcionara ove banke pod kontrolom države. 

Osim u Komercijalnoj banci, Morgan Stanley je imao značajan vlasnički udeo u najvećoj domaćoj industriji mleka, Imlek, koji je u potpunosti likvidirao krajem jula protekle godine na nivou od 1.350 dinara. Nakon prodaje Imleka, koji je u narednom periodu zabeležio skok od oko 60 procenata, Komercijalna banka je ostala jedina portfolio investicija Morgan Stanley-a na domaćem tržištu kapitala. 

Akcije Komercijalne banke od početka godine beleže rast od 15,2 odsto, a po poslednjoj ceni od 30.011 dinara tržišna kapitalizacija ove bankarske ustanove iznosi 26,1 milijarda dinara (253 miliona evra). Do kraja 2012. godine, nakon prošlogodišnje dokapitalizacije od strane međunarodnih finansijskih institucija, Komercijalnu bi trebalo da dokapitalizuje i država pa bi se broj običnih akcija ove banke, samim tim i tržišna kapitalizacija, povećao za skoro dva puta. Na kraju septembra protekle godine Komercijalna je imala aktivu od 253,9 milijardi dinara i zauzimala je drugu poziciju na domaćem bankarskom tržištu sa udelom od 10,5 procenata. Bruto dobit ove bankarske ustanove u prvih devet meseci znatno je uvećana i iznosila je 2 milijarde dinara, ali i dalje nosi prinos na aktivu i kapital ispod očekivanja investitora.