Dividende na Belexu i dalje retkost

Mali broj kompanija sa Beogradske berze deli akcionarima deo dobiti u novcu

Iako je prošlo više od sedam godina otkada je obnovljena trgovina akcijama na Beogradskoj berzi, čini se da se i dalje na ovim prostorima teško primaju bazični principi akcionarstva, pre svega, po pitanju ostvarivanja prava manjinskih akcionara.

 A naročito kada je reč o pravu na deo dobiti (dividenda) koji akcionari prilično retko ostvaruju. S obzirom da je aktuelna finansijska kriza ozbiljno ugrozila likvidnost mnogih kompanija nije bilo za očekivati da će u tekućoj godini biti napravljen diskontinuitet. No, ništa bolja situacija nije bila ni u pređašnjem periodu kada kompanije nisu nosile ovaj dodatni teret što govori da je ipak nešto drugo po sredi.

Od 15 kompanija koje ulaze u sastav indeksne korpe Belex 15 samo je Privredna banka ostvarila negativan finansijski rezultat u 2009. godini ali ni ostale kompanije nisu umnogome usrećile akcionare po pitanju raspodele dobiti. Tako se veliki broj emitenata opredelio za isplatu dividendi iz dobiti u akcijama koja u praksi, pod uslovom da na snazi nije snažan rastući trend, obično bude anulirana padom vrednosti pojedinačne akcije. 

Najprofitabilnija kompanija iz sastava indeksa Belex 15, niška AIK banka, protekle godine je podelila dividendu u akcijama (na 7 postojećih 1 nova akcija) dok manji deo dobiti koji su akcionari trebali dobiti u novcu nije odobrila Narodna banka kako se ne bi ugrozila likvidnost ove bankarske ustanove. Ove godine, od ukupne prošlogodišnje dobiti u visini od 5,6 milijardi dinara tek  341 milion dinara je namenjen akcionarima ali i ta isplata je pod znakom pitanja. Ostale banke nemaju ništa bolju dividendnu politiku. Agrobanka zbog poznatog spora sa državom, uprkos znatnom rastu profitabilnosti, u dužem periodu neće isplaćivati dividendu dok je novosadska Razvojna banka faktički spasena od bankrotstva pa dividenda nije ni bila očekivana. Vlasnici običnih akcija Komercijalne banke nisu dobili nikakvu dividendu dok su prioritetne akcije ove banke donele njihovim vlasnicima solidan bruto prihod od 1.200 dinara po akciji (dividendi prinos oko 14-15%). Akcionari Univerzal banke ove godine nisu dobili ni inflatornu dividendu u vidu akcija iz neraspoređene dobiti.

Ni kompanije iz realnog sektoar nisu bile mnogo izdašnije. Skupština Energoprojekta nije održana ali je predložena, tradicionalna, emisija akcija iz neraspoređene dobiti a slično je učinio i bečejski Sojaprotein koji je emitovao 29,1 odsto akcija po tom osnovu. U grupu kompanija koje isplaćuju solidne dividende sa prinosom od 4-5 procenata i ove godine su se svrstali Alfa plam, Metalac i Imlek dok je nešto slabiji dividendi prinos (oko 3%) svojim akcionarima doneo pirotski Tigar.

Van ove korpe akcija postoji manji broj emitenata koji akcionarima omogućava učešće u deobi dobiti. Tako je Crvenka fabrika šećera donela odluku od isplati bruto dividende od 600 dinara (cena akcije na Berzi je 3.000 dinara), dok je proizvodno-montažno preduzeće Jedinstvo akcionarima isplatilo neto iznos od 1.000 dinara po akciji (dividendni prinos od 16-17%). Goša Montaža je akcionarima isplatila čak 650 dinara po akciji (dividendni prinos od blizu 30%) dok je solidnu bruto dividendu od 228 dinara svojim akcionarima najavila Galenika fitofarmacija. Ako ovim emitentima pridodamo DIN iz Niša koji vlasnicima prioritetnih akcija isplaćuje dobre dividende spisak emitenata koji rezultate poslovanja dele s manjinskim akcionarima postaje gotovo iscrpljen.