Bankarski sektor zabeležio stagnaciju u prvih prvih šest meseci

Aktiva bankarskog sistema 22,45 mlrd evra na kraju prvog polugođa

Aktiva bankarskog sektora u Srbiji porasla je u prvoj polovini godine 8,5 procenata na 2.343,15 milijardi dinara dok je, ukoliko se ukalkuliše pad dinara u periodu januar-jun od 8,85 procenata, realno blago smanjena u odnosu na poslednji dan 2009. godine.

Velike banke su se znatno lakše snašle u otežanim uslovima poslovanja, te njihovi poslovni rezultati na polugođu, generalno gledano, nisu bili lošiji u odnosu na prvih šest meseci protekle godine. Štaviše, aktiva i profit glavnih domaćih bankarskih ustanova beleže solidan rast u poređenju sa istim periodom 2009. godine.

I u prvih šest meseci, deset najvećih banaka po aktivi zauzima skoro 70 odsto tržišta i ovaj podatak najbolje pokazuje koliko prostora imaju preostale 24 banke koje posluju na domaćem tržištu. Banca Intesa je ostala lider i nakon objavljenih poslovnih podataka za drugi kvartal, dodatno učvrstivši svoju poziciju osvajanjem 14,2 odsto tržišta. Mereno po visini aktive, drugu poziciju je zauzela Komercijalna banka, uz veliki rast aktive, ali zahvaljujući pre svega zatvorenoj dokapitalizacija od strane međunarodnih finansijskih institucija okončanoj početkom tekuće godine.  Treća banka po visini aktive je austrijski Raiffeisen sa udelom na tržištu od 8,6 procenata ali uz prilično konzervativno vođenje poslovnih aktivnosti nekada vodeće banke na tržištu. Naime, u odnosu na prvih šest meseci protekle godine, Raiffeisen je povećao plasmane tek za 8 procenata (realni pad od oko 3-4 odsto) uprkos činjenici da su u istom periodu depoziti ove banke porasli skoro za trećinu. Među bankama koje su pogoršale položaj na domaćem tržištu su svakako i grčke banke EFG i Vojvođanska koje su zabeležile pad aktive posmatrano čak i u nominalnom iznosu (4,5 i 3,2 odsto, respektivno). Najveću ekspanziju zabeležio je Unicredit koji je, po prvi put otkada posluje u Srbiji, zauzeo četvrtu poziciju na tržištu sa udelom od 6,6 procenata i zavidnom stopom rasta od početka godine od 13,7 procenata.

Zaustavljanje ekspanzije bankarskog sistema odrazilo se i na profite banaka ali svakako ne u tolikoj meri kao što je to slučaj u realnom sektoru. I po pitanju krajnjeg rezultata, kriza je ostavila veće posledice na manje banke dok je gro dobiti skoncentrisan u većim bankarskim ustanovama. I po kriterijumu dobiti merene apsolutnim iznosom, lider tržišta je Banca Intesa koja je zabeležila bruto dobitak u prva dva kvartala od 3,96 milijardi dinara što je skoro za četvrtinu više u odnosu na isti period protekle godine, mereno u nominalnim okvirima. Druga na listi je niška AIK banka, najveća bankarska ustanova na Beogradskoj berzi, koja je zabeležila bruto dobit od 2,8 milijardi dinara dok prema prinosu na kapital i aktivu predstavlja ubedljivo najefikasniju domaću finansijsku instituciju. Značajan napredak u pogledu krajnjeg rezultata napravio je Unicredit sa dobitkom od 1,9 milijardi dinara dok je Raiffeisen smanjio dobit za 22 procenta na 1,5 milijardi dinara. Od banaka sa velikom aktivom gubitke su iskazali Vojvođanska i Alpha banka, dok je značajan pad dobiti zabeležila austrijska Hypo banka. Veliki broj sitnijih banaka, gledano po visini aktive, ostvario je negativan finansijski rezultat ili skroman plus što svakako najbolje govori o nelagodnom položaju u kojem se ove finansijske ustanove nalaze.