Nedeljni izveštaj, 22. februar - 26. februar 2010.

Tokom proteklih pet trgovačkih dana zabeležena je nešto jača aktivnost investitora ali je promet i dalje na prilično niskom nivou. Ukupna realizacija u trgovanju akcijama i obveznicama stare devizne štednje iznosila je 2,6 miliona evra i bila je 35 procenata veća u odnosu na proteklu sedmicu. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 pao je 0,4 odsto, usko fluktuirajući tokom svih pet trgovačkih dana. 

Akcije –  Najtrgovanija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je ostvarila realizaciju od 54,8 miliona dinara uz blagi pad vrednosti. Najveći deo prometa ovom hartijom ostvaren je na nivou od 2.900 dinara  a među akcionare AIK-a svrstao se i novi investicioni fond Harding Loevner Frontier Emergins Fund, specijalizovan za zemlje u razvoju i investicije sa višim stepenom rizika. Iako je kraj februara, ova banka još uvek nije objavila poslovne rezultate za 2009. godinu dok investitori očekuju dobit kompanije od oko 5 milijardi dinara. Svi najveći konkurenti AIK-u uveliko su objavili poslovne rezultate: Banca Intesa, dominantan igrač ovdašnjeg tržišta, tako je objavila dobit na nivou rezultata iz 2008. od 6 milijardi dinara, Raiffeisen banka je doživela drastičnu korekciju neto rezultata sa 6,3 milijarde na 3,1 milijardu dinara u 2009. godini dok je austrijski Unicredit zabeležio rast neto dobiti od nepunih 12 procenata na 3,2 milijarde dinara. Među trgovanijim akcijama bila je Agrobanka (AGBN) koje je ostvarila promet od 12,2 miliona dinara i to uglavnom na nivou od 9 miliona dinara. Beogradskom Komercijalnom banka (KMBN) se izuzetno slabo trgovalo a krajem ove nedelje akcije ove bankarske ustanove pale su i ispod nivoa od 31.000 dinara. Upravni odbor ove banke doneo je odluku da se redovna skupština akcionara održi 23. marta tekuće godine, a pravo učešća imaju akcionari ili njihovi punomoćnici koji su na dan 17. februara u Centralnom registru hartija od vrednosti posedovali 1 odsto redovnih akcija ove kompanije. 

Od akcija iz realnog sektora najtrgovaniji je bio vrbaski Vital (VITL) koji je zabeležio realizaciju od nepunih 20 miliona dinara i to uglavnom na ceni od 1.200 dinara po akciji. Slično kao i protekle sedmice, najveći deo prometa je činila samo jedna transakcija u kojoj je 2,1 odsto akcija promenilo vlasnika. U prvi plan protekle sedmice izbile su i akcije proizvođača ležajeva – Sinter iz Užica (SINT): na ceni od 100 dinara istrgovano je 17,2 odsto akcija ove kompanije što odgovara vlasničkom udelu drugog po velični akcionara – RaiffeisenZentral banka. Među prometnijim hartijama bio je i bečejski Sojaprotein (SJPT) koji se stabilizovao oko nivoa od 1.090 dinara uz realizaciju od 11,5 miliona dinara. Energoprojekt je zabeležio skroman promet, uglavnom oko nivoa od 900 dinara, dok je pirotski Tigar (TIGR), zahvaljujući trgovanju u petak, zabeležio solidnu realizaciju od 8,1 milion dinara. Najveći gubitnici na tržištu protekle sedmice bili su akcionari BIP-a (BIPB) koji se srozao preko 39 procenata na nivo od 53 dinara. Državni Akcijski fond postao je i zvanično vlasnik kontrolnog paketa akcija ove pivare ali još uvek nije imenovan predstavnik kapitala u ovoj firmi, u kojoj još nema niti naznaka strategije za okončanje aktuelne teške situacije. 

Obveznice stare devizne štednje –  Obveznice stare devizne štednje zabeležile su nešto jači obim prometa nego što je to bio slučaj protekle sedmice. Prinosi na većini serija su dodatno pali spustivši se nadomak nivoa do 4 procenta. Jedino je serija A2010, koja dospeva na naplatu 31. maja tekuće godine, imala prinos preko 6 procenata. 

Trezorski zapisi – Protekle nedelje Narodna banka Srbije očekivano nije donela odluku o promeni referentne kamatne stope ali je najavila postepeno smanjivanje stope obavezne rezerve za banke. Ovi događaji nisu previše uticali na tržište trezorskih zapisa koji su zadržali na prinose na približno istim nivoima. Realizovano je po 2 milijardi dinara nominalne vrednosti tromesečnih i šestomesečnih državnih hartija, uz prinosnu stopu od 9,47 i 9,53 procenta, respektivno. Takođe, realizovana je jedna milijarda trezorskih zapisa sa dospećem od godinu dana uz kamatu stopu od 9,9 procenata.