Nedeljni izveštaj, 10. - 14. avgust 2009

Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, Belex 15, porastao je preko 8 procenata protekle sedmice zahvaljujući snažnom oporavku poslednja dva trgovačka dana. Ponuda većine likvidnih akcija bila je prilično skromna te je nalet ulagača na strani tražnje morao biti propraćen velikim skokom tržišta. Ukupan promet u trgovanju bio je skroman i iznosio je svega 2,7 miliona evra.

Akcije – Najtrgovanija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je ostvarila promet od 44,6 miliona dinara uz rast vrednosti nešto veći od 4 procenta. Uprkos ovom oporavku, AIK je jedna od retkih likvidnih hartija koja nije uplovila u pozitivnu teritoriju u tekućoj godini te na ovoj ceni nosi negativan prinos od početka godine od osam procenata. Dvocifrenu stopu rasta od 10,7 procenata ostvarila je beogradska Agrobanka (AGBN) koja je posle više od deset meseci preskočila nivo od 8.000 dinara. Nedeljni promet u trgovanju ovom hartijom bio je solidnih 23,4 miliona dinara. Među pet najtrgovanijih hartija ušla je i Komercijalna banka (KMBN) koja se domogla kote od 32.000 na kraju sedmice uz rast veći od 10 procenata. I ostale, manje likvidne, bankarske akcije listom su beležile rast vrednosti. Najubedljivija je bila kragujevačka Credy banka (CYBN) koja je porasla skoro 49 procenata, nakon najava da bi slovenačka Nova kreditna banka mogla biti strateški partner ove banke u većinskom državnom vlasništvu.

Od akcija iz realnog sektora najviše se trgovalo Energoprojektom (ENHL) koji je dostigao nivo od 800 dinara na kraju trgovanja u petak. Dosta manji promet ali veliki skok od nepunih 15 procenata zabeležila je bečejska Soja (SJPT) koja je tokom sedmice objavila polugodišnje bilanse kojim je potvrđen izlazak iz minusa u prvom kvartalu tekuće godine. Sojaprotein je na kraju poslednjeg trgovačkog dana stizala do nivoa od 980 dinara što je najviša ovogodišnja vrednost ove hartije.

I ostale likvidne akcije iz realnog sektora beležile su rast vrednosti. Ipak, ovaj nagli skok tržišta ostvaren je sa prilično nevelikim prometima (osim na par hartija) te se ne može govoriti o njegovoj održivosti ovim tempom. Ovome u prilog ide i činjenica da svega par inostranih portfeljnih ulagača stoji na strani kupovine, dok se nije pojavio niti jedan novi, veliki strani investitor.

Obveznice stare devizne štednje – Promet obveznica stare devizne štednje ostao je na skromnom nivou od 0,4 miliona evra, uz dalju nelikvidnost svih postojećih serija. Godišnji prinosi na svim serijama ostali su duboko ispod 6 procenata, ali ni to nije bilo dovoljno da se pojača ponuda ovih hartija.

Trezorski zapisi – Državni zapisi Trezora registrovali su dve aukcije protekle sedmice. Ostvarena je identična prinosna stopa od 12,19 procenata i na tromesečnim i na šestomesečnim državnim hartijama. Tromesečni državni papiri u obimu od 5 milijardi dinara realizovani su sa uspešnošću od 80 procenata, dok su šestomesečni zapisi u visini od 3 milijarde dinara u potpunosti realizovani.