Beogradska berza 13. januar 2012.

Kraj druge trgovačke nedelje u 2012. godini je doneo nešto viši promet u odnosu na juče uz relativnu stagnaciju cenovnih indeksa. Indeks Belexa 15 je registrovao minornu korekciju od 0,1 odsto dok se Belex Line spustio za polovinu poena. Vrednost isprometovanih akcija je dostigla 60 miliona dinara, a prednjačio je realni sektor.

Skoro trećina realizacije se odnosila na Žitopromet Mlinpek iz Stara Pazove (ZMLP) isprometovano je preko 23 odsto vlasništva po ceni od 340 dinara što je skok od 18 odsto. Najprijatnije iznenađenje je pričinio građevinar Energoprojekt holding iz Beograda (ENHL) koji je uspeo da preskoči psihološku granicu od 400 dinara uz odličnu realizaciju koja je iznosila 14 miliona dinara. Ovo je najveći registrovani promet ove hartije u poslednjih 6 meseci. Ova kompanija beleži tržišnu kapitalizaciju na današnjoj ceni od oko 36 miliona evra, a menadžment u 2011. očekuje ostvarenje prihoda od 215,6 miliona evra. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) je takođe bio na zelenoj teritoriji skočivši 1,4 odsto na 499 dinara. Gro prometa je ostvareno u jednoj transakciji kojom je „počišćena“ cela ponuda do nivoa od 500 dinara. S nepromenjenom cenom od 600 dinara Naftna industrija Srbije (NIIS) je ostvarila promet od 7,2 miliona dinara dok se bečejski Sojaprotein (SJPT) spustio na 520 dinara realizujući na toj koti 3,3 miliona dinara uz primetnu nešto veću ponudu akcija.

Nakon dužeg perioda slabe likvidnosti, Agrobanka iz Beograda (AGBN) je ubeležila najveći promet u tekućoj godini.Vrednost trgovanja je bila nepunih 6 miliona dinara, a ogromna ponuda je rezultirala padom cene za skoro 6 odsto na 2.599 dinara. Inače, ova bankarska ustanova je za danas zakazala vanrednu skupštinu akcionara u čijem fokusu će se naći plan aktivnosti banke u prvom polugodištu tekuće godine. Neslavan rekord je registrovala Razvojna banka Vojvodina (MTBN) koja je potonula na svoj istorijski minimum od 913 dinara uz 1,2 miliona dinara prometa dok je niška AIK banke (AIKB) blago ojačala na 1.543 dinara uz pojačavanje tražnje i veoma slabu ponudu. 

Dužnički papiri su ponovo bilo najinteresantniji investicioni materijal za ulagače. Dominirala je serija A2014 sa isprometovanih 500.000 evra po prinosnoj stopi od 5,48 odsto dok se serija koja dospeva na naplatu 2016. godine trgovala za 86.000 evra uz prinos od 5,37 odsto.