Beogradska berza 03. novembar 2011.

Na Beogradskoj berzi je danas bio visok i neraznovrstan promet a oba indeksa su, nakon tri dana boravka na crvenoj teritoriji, ponovo dobila pozitivan predznak. Korpa najlikvidnijih akcija merena indeksom Belex 15 je dobila na vrednosti skromnih 0,15 odsto dok je najširi pokazatelj tržišnog kretanja Belex Line ubeležio tek minoran porast. Ukupna realizacija je iznosila visokih 106,7 miliona dinara od čega se preko 90 odsto odnosilo na bankarski sektor kojim je u potpunosti dominirala Komercijalna banka.

Nešto preko pola procenta emitovanih običnih akcija beogradske Komercijalne banke (KMBN) promenilo je vlasnika po ceni od  1.890 dinara što je rezultiralo prometom od 92,5 miliona dinara. Današnja velika transakcija je usledila nakon jučerašnje vesti da je pomenuta bankarska ustanova u prvih devet meseci tekuće godine  generisala dobit pre oporezivanja od skoro 3 milijarde dinara što je povećanje od oko 50 procenata u odnosu na isti period protekle godine. Inače, najveći akcionar Komercijalne je država koja poseduje 42,6 odsto, a slede je EBRD sa 25 odsto i investicioni fond Artio koji u svom portfelju poseduje 4,8 odsto vlasništva. Na AIK banci iz Niša (AIKB) se pred sam kraj trgovačke sesije realizovala transakcija u kojoj je 1.200 akcija „upareno“ po ceni od 1.802 dinara dok se cena Agrobanke iz Beograda (AGBN) povećala za jedan procenat na 4.083 dinara uz 1,4 miliona dinara vrednu trgovinu. 

Realni sektor danas nije privukao veću pažnju investitora o čemu najbolje svedoči činjenica da je samo Naftna industrija Srbije (NIIS) uspela da zabeleži promet veći od milion dinara. Naime, NIS je gro svog prometa ostvario na samom otvaranju tržišta a krajnja ravnotežna cena je iznosila 629 dinara što je najniža vrednost u poslednje tri trgovačke nedelje. Treba napomenuti da nije bilo većih paketa ni na ponudi ni na tražnji tako da su, kao i prethodnih dana, obe strane bile prilično oprezne. Aerodrom „Nikola Tesla“ je već četvrti dan uzastopno nastavio svoj negativni trend spustivši se za dodatnih 1,3 odsto na 513 dinara uz veoma slab obim a sličan scenario je viđen i kod građevinara Energoprojek Holding (ENHL) koji je „dodirnuo“ svoj dvoipogodišnji minimum od 431 dinar.

Investitori su trgovali obveznicama stare devizne štednje u iznosu od samo 15.000 evra tako da se situacija po pitanju prinosne stope nije značajnije menjala nastavljajući da fluktuira oko prosečnih 5,4 odsto.